Razgovor sa dr. Branislavom Todorevićem 

Otkako je beogradski kongres o KGH prešao u Sava centar, gde se redovno, svake jeseni, održava od 1978. godine, pripreme za njegovo održavanje i izložbu opreme i dostignuća koja ga prati, traju gotovo neprekidno: još se jedan kongres ne završi i izložba ne rasklopi štandove, a već se dogovaraju nastupi za sledeći decembar. Tako smo stigli do 40. po redu kongresa koji je sa desetak stručnih radova na prvom skupu 1970. godine, prešao na blizu 70 radova na svakom kongresu. Dok je izložba postala mesto koje ne propušta nijedan tehnički ili marketinški stručnjak.

Pa kada je tako, a jeste, sigurno je vredno znati koga ćemo videti i čuti na jubilarnom kongresu i šta možemo očekivati od izložbe na preko 170 štandova u Sava centru od 2. do 4. decembra ove godine. Na ta pitanja ćemo najtačnije odgovore čuti od predsednika Organizacionog odbora kongresa i izložbe, predsednika Društva za KGH Srbije i jednog od osnivača Društva za KGH i kongresa o KGH, prof. dr Branislava Todorovića.

Iz opširnog razgovora našeg urednika sa dr Todorovićem, izdvojili smo ono najvažnije.

1.  Da li svetska i domaća ekonomska i finansijska kriza imaju odraza na koncepciju ove naše značajne manifestacije, od koje se uvek mnogo očekuje, ali i dobija?

Ekonomska kriza  je i te kako povezana  sa  iscrpljivanjem  tradicionalnih  izvora energije, pa je  s tim u vezi  i naš kongres uvek imao teme o toj strani ekonomske krize, koju su energetičari predviđali  među prvima. Kongres o KGH, koji je u stvari energetski skup,  bavi se uticajem  energetike na opštu ekonomiju, posebno našu, gotovo od svog prvog održavanja, jer je prekomerna potrošnja energije zapažena u mnogim zgradama u socijalističkom periodu intenzivne gradnje, kojom se žurilo u zadovoljenju potreba za smeštajem posleratne rastuće gradske populacije, posebno u Beogradu. A sada, kada su svet, a pogotovu Srbija, pogođeni energetskom krizom,  uviđa se da je privreda u grani grejanja, hlađenja i klimatizacije primetno ugrožena i na veoma teškom putu oporavka. Da li je to posledica samo svetskih prilika, ili i političkih događaja u nas, to je drugo pitanje.
Ipak, čini se da je privredna grana KGH  u nešto povoljnijoj  situaciji od mnogih drugih grana, jer neposredno zadire u uslove života i rada ljudi, utičući na njihovo zdravlje i radnu sposobnost, dakle radi se o privrednoj grani koja se prirodno nameće kao prioritetna. Jer, grejanje je neophodno, kao što je potrebna zgrada za stanovanje. A klimatske prilike zahtevaju u sve većoj meri i hlađenje leti, što je posledica primetnog globalnog zagrevanja.

Ekonomska kriza  mogla bi da se odrazi i na drugi način, kada je u pitanju sam Kongres: na broj izlagača na izložbi, na broj učesnika i predavača. Bojazan je postojala, ali prema prvim nagoveštajima, nema razloga za strah. Broj  prijavljenih i ugovorenih izlagača je čak veći nego ranijih godina, dok broj učesnika, pogotovu onih van mesta održavanja Kongresa, može biti u blagom padu. Ali ja se nadam da pada neće biti, jer je problematika  veoma značajna za mnoge struke. Najnoviji razvoj tehnologija u KGH žele
i moraju da upoznaju svi koji su u struci, da bi naučili da ih primenjuju.

Što se tiče programske koncepcije, bez obzira na sugerisane teme koje je raspisao Organizacioni odbor Kongresa,  autori se opredeljuju za teme vezane za istraživanja  na kojima rade. A one su uvek ono  što je najaktuelnije, jer su to teme koje  nameće savremeni trenutak, teme koje svaka zemlja i definiše i finansira jer su joj rešenja i nova saznanja neophodni. To su  teme koje se odnose na  obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost zgrada i njihovu sertifikaciju, nove rashladne fluide,  inteligentne zgrade, simulaciju životnog ciklusa zgrade i sistema u njima, povratno korišćenje toplote, uticaj promene klime na projektovanje zgrada i energetskih postrojenja itd.

2. Godinama se na ovom kongresu pojavljuju u svetu poznata imena u struci KGH. Koga ćemo pozdraviti ove godine?

Ove godine je izuzetno veliki broj onih koji žele da izlože svoje radove i budu u programu  našeg kongresa, pa nam dolaze predavači iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Na primer, predsednik Američke asocijacije inženjera za grejanje, hlađenje i klimatizaciju - ASHRAE - vrsni stručnjak koji radi na tzv. zelenim zgradama,  izjednačujući dobro projektovanje sa dobrim održavanjem, biće  izlagač baš o toj temi. Kao predavač po pozivu dolazi i naučnik iz Engleske, John Mardaljević, koji je odmah po rođenju otišao sa roditeljima u svet i svrstao se u najužu grupu mlađih naučnika u oblasti prirodnog svetla i sunčevog zračenja. Rad ima i Italijan Casale, koji je iskusni inženjer čuvene fabrike „Wesitnghaus", a danas i predsednik italijanske asocijacije za KGH, zadužen za međunarodnu saradnju.

Predavač na kongresu  će biti  i poznati profesor sa Atinskog univerziteta, a verovatno i čovek sa najviše projekata finansiranih od strane EU,  dr Mateus Santamouris. Dolazi i porofesor Mahdavi sa bečkog Univerziteta, koji je čuveno ime u oblasti energije koja se troši za osvetljenje u zgradama i kombinaciju korišćenja prirodnog svetla sa vestačkim u efikasnim zgradama.
Dolazi i naučnik međunarodnog renomea  iz  Engleske, inače naš raniji gost, profesor Nicol Fergus, iz svetskog vrha proučavalaca termičkih uslova u zatvorenom prostoru, naučni kapacitet za tzv. kvalitet unutrašnjeg vazduha. Tu je i Slovenac, profesor Novak, jedan od osnivača organizacije KGH, čovek koji je uvek išao korak ispred svih svojim  idejama i hrabrim rešenjima. Interesantno je da su se kao predavači prijavile kolege iz Irana, što bi bilo drugi put da imamo  učesnike  iz te zemlje. Profesor Ghiaus, Rumun koji živi i radi u Francuskoj, istraživač je na polju  energetski efikasnih sistema, a profesor Ciconkov iz Makedonije je u prvoj  liniji   aktivista Međunarodnog instituta za hlađenje. I još mnogi drugi.

Ne želim da ističem imena  vrhunskih i svetski renomiranih predavača iz Srbije, ali ima i onih koji su stalni predavači po pozivu na kongresima na svim kontinentima sveta.

3. Da li će ovogodišnji kongres sa izložbom doneti neku novinu s obzirom da je jubilaran?

Svaki  naš kongres je donosio uvek nešto novo. Prva novina je bila  kombinovanje kongresa sa izložbom, potom se počelo sa  konsekutivnim, pa simultanim, prevodima na engleski i sa engleskog na srpski,  jer su se pojavljivali u sve većem  broju  učesnici iz inostranstva. Onda je Kongres i zvanično postao međunarodni. Potom je uveden oproštajni ručak trećeg dana kongresa,  a u programu su stavljane mnoge važne teme za to poslednje pre podne, da bi veći broj prisutnih bio zaineteresovan i trećeg dana kao i prethodna dva.

Broj učesnika iz inostranstva se povećao kada je naše Društvo za KGH, sa kolegama iz Rumunije, osnovalo ogranak koji se zvanično zove Dunavski ogranak ASHRAE,  a u stvari predstavlja međunarodno  povezivanja  struke  KGH u  lanac  svih srodnih asocijacija koje u svojim zemljama predstavljaju ono što naše Društvo za KGH predstavlja u Srbiji. To je mreža  međunarodno povezanih nacionalnih asocijacija  koja  ima  organizacionu  i delom finansijsku potporu ASHRAE. Zahvaljujući toj povezanosti, prošle godine je uspešno ostvareno okupljanje studenata termotehnike sa više fakulteta u zemlji, onih koji su se direktno ili indirektno posvetili ili vezali za struku KGH.

A novina u sadržaju ovoga kongresa biće i takmičenje studenata sa radovima i projektima  u međunarodnim razmerama, kao i sastanak uređivačkog odbora vodećeg svetskog časopisa iz oblasti energetike u zgradama - „Energy&Buildings", dakle grejanja, hlađenja i klimatizacije. Članovi  uređivačkog odbora su vrhunski svetski naučnici, koji će imati i saopštenja na Kongresu, što je i razlog zbog koga će stranih predavača ove godine biti u rekordnom broju.

4. Da li će jubilej kongresa i izložbe dati žiriju za tradicionalna priznanja najistaknutijim „kagehaovcima" posebnu ulogu i da li se pored Plakete i Medalje „KGH" predviđaju specijalna priznanja povodom četiri decenije vernosti struci KGH i Društva za KGH Srbije?

Jubilarni kongres će odati priznanja svima koji su struci KGH posvetili svoj život i rad, koji su doprineli da se ovaj skup ustali i dobije svetska priznanja. Dakle svi oni koji su domaću struku i znanje uzdigli na međunarodni nivo. Žiri je formiran odmah posle prošlog kongresa,  kada su upućeni i pozivi kolegama da predlože svoje  kandidate. Poziv je otvoren i mi očekujemo da pojedinci i firme svoje obrazložene predloge dostave Drustvu za KGH. Priznanje će biti odato i vernim učesnicima kongresa u dugom periodu njegovog postojanja - onima koji su u svojim sredinama realizovali ono što su doznali i usvojili učestvujući u kongresnim zbivanjima tokom četiri decenije.

5. I Društvo za KGH Srbije navršava 40. godina postojanja. Kako će taj jubilej biti obeležen? Ima li u programu rada Društva pomaka ka većem društvenom priznanju uloge te institucije u tehnici i privredi naše zemlje?

Društvo za KGH Srbije je priznato u svetu. I kod nas je ono poznato, naši članovi su angažovani u komisijama ministarstava nauke, zaštite životne sredine, rudarstva i energetike. Baš u  ovoj jubliarnoj godini obratili su  nam se za saradnju i Ministarstvo  zastite životne sredine i prostornog planiranja i Privredna komora Srbije. Ministarstvo za nauku  samo formalno nije u toj grupi koja nam se obraća, jer nismo registrovani kao naučna institucija,   pa administrativno  ne pripadamo delokrugu rada toga Ministarstva. Međutim, to Ministarstvo je  angažovalo naše stručnjake za razne zadatke i projekte, pa je zato preduzeta akcija da se taj odnos i formalno  promeni  tako što se radi na izdvajanju jedne grupacije, kao sekcije SMEITS-a,  koja bi bila naučno orijentisana i koju bi Ministarstvo verifikovalo.

To Ministrstvo je, s druge strane,  svrstalo naš kongres u najvišu grupu domaćih  skupova međunarodnog karaktera, a  naš časopis „KGH" među izdanja najvišeg domaćeg naučnog ranga. Sa profilom stručnjaka i njihovim naučnim zvanjima i znanjima,  međunarodnim priznanjima i afirmacijom u pomenutoj međunarodnoj povezanosti, svakako je učinjen realan doprinos programu rada Ministarstva  za nauku.

Zahvaljujući Vam na ovom razgovoru, dozvolite da Vam uređivači SMEITS-ovog sajta među prvima, ako ne i prvi, iskreno čestitaju redak jubilej Društva, kongresa i izložbe - institucija sa kojima je Vaše ime tesno povezano od njihovog nastajanja do danas.

IZAŠLO IZ ŠTAMPE

Društvo za KGH i
Kongres sa izložbom o KGH

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE